Maka (Lepidium meyenii) je biljka iz porodice Brassicaceae poreklom iz Bolivije i Argentine, a zahvaljujući njenim adaptogenim svojstvima još je nazivaju južnoamerički ili peruanski žen-šen (ginseng), maka, peuranska maka, maka-maka. Adapotegeni su materije koje podižu otpornost organizma prema bolestima jačanjem fizičkog i emocionalnog zdravlja.

Biljka maka potiče iz centralnog dela Anda iz Perna (Juzna Amerika) i raste na nadmorskim visinama između 3500 i 4500 m. Narodi koji žive u regionu Anda već dugo koriste podzemni deo ove biljke (hipokotiledone) kao jednu od glavnih namimica u ishrani i koriste je u svežem obliku ili osušenu. Osušeni koren make se koristi nakon kuvanja u vodi ili mleku, priprema se i kao sok, koktel, alkoholni napici ili maka-kafa.

Već više od 2000 godina maka se koristi u tradicionalnoj medicini ovih predela kao adaptogena biljna vrsta, koja pomaže prilagođavanje organizma na nepovoljne uslove sredine, povećava izdržljivost i otpomost. Koristi se i za tretman rnnogih bolesti i stanja, najčešće za tretman anemija, steriliteta i disbalansa ženskih polnih hormona. Verovalo se da maka može da leči ili ublaži reumatizam, respiratorne poremećaje, da deluje kao laksans, afrodizijak, da reguliše lučenje hormona, stimuliše metabolizam, poboljšava pamćenje i otklanja depresivna stanja. I danas mnogi veruju da leči anemiju, leukemiju, sidu, maligne bolesti i alkoholizam. Tokom XX veka najveću pažnju naučnika privukle su indikacije za koje se činilo da je maka efikasna i bezbedna, a to su pojačanje seksualnog nagona (afrodizijak), povećanje sveukupne snage i nivoa energije, kao i za poboljšanje plodnosti, kako kod ljudi, tako i kod domaćih životinja. Svojstvo make da utiče na balansiranje endokrinog sistema može da bude od velike pomoći ženama u menopauzi.

Maka je i izuzetno hranljiva biljka – bogata je vitaminima (B-1, B-2, C i E), mineralima (gvožđe, cink, kalcijum, kalijum, mangan, bakar, natrijum), biljnim sterolima, nezasićenim masnim kiselinama (linoleinska i oleinska), aminokiselinama, ugljenim hidratima i vlaknima. Sadrži 7 esencijalnih aminokiselina, a njihov sadržaj je veći nego u krompiru ili šargarepi. Iako je maka najpoznatija po svojim afrodizijskim svojstvima, mali broj studija to potvrđuje. Jedna od njih je studija objavljena u časopisu Urology (Zheng et al., April 2000). Nekoliko drugih studija se bavi nutritivnom vrednošću make, koje je ističu kao dobar izvor nutrijenata pa se smatra da je odlična za sprečavanje pothranjenosti.

Bioaktivne komponente prisutne u maki su: makaridin, makamidi. makaen, glukozinolati, maka alkaloidi i maka nutrijenti. Tipični za maku su makaen i makamid – polinezasićene masne kiseline i njihovi amidi, koji nisu pronađeni u drugim biljkama. Veruje se da upravo ove aktivne komponente imaju afrodizijsko svojstvo i kod žena i kod muškaraca. Glukozinolati deluju protiv patogena i malignih bolesti, imaju antioksidativni efekat i mogućnost hvatanja slobodnih radikala, a uzrok su specifičnom oštrom mirisu make. Njihov sadržaj u svežoj maki je oko 1%, što je oko 100 puta više nego u kupusu, karfiolu i brokoliju. Maka sadrži i značajne količine fitosterola, kao sto su beta­sitosterol, kampesterol, brasikasterol, stigmasterol i ergosteril.

Mnogim ispitivanjima je pokazano da maka ima povoljne efekte na muški i ženski sterilitet, odnosno poboljšanje plodnosti. Međutim mehanizam delovanja make kod poboljšanja plodnosti nije u potpunosti razjašnjen. Potvrđeno je pozitivno dejstvo make na erektilnu disfunkciju i danas se često koristi u dijetetskim suplementima za ove tegobe. Neke kliničke studije su pokazale da maka povoljno deluje na simptome menopauze.

Maka ima antiproliferativno svojstvo i smatra se da ovaj efekat nastaje zahvaljujuci glukozinolatima i njihovim derivatima koji deluju protiv razvoja maligniteta i/ili zbog prisustva alkaloida i sterola. Maka deluje protiv stresa i posledica stresa – povećanja nivoa kortikosteroida i svih relevantnih parametara, ublažava sniženje nivoa slobodnih masnih kiselina i glukoze u plazmi koju izaziva stres. Zahvaljujući proteinima, nezasićenim masnim kiselinama i mineralima, ima povoljan efekat na vitalnost i otklanjanje zamora. Neke studije na pacovima su pokazale da maka može da poveća sadržaj kalcijuma i gustinu kostiju, što nije posledica povećanja nivoa estrogena, pa zbog toga ima manje neželjenih efekata od hormonske supstitucione terapije. Pretpostavlja se da ovaj efekat nastaje zahvaljujući prisustvu fitosterola i drugih sekundamih metabolita, ali su potrebna dalja istraiživanja. Dokazana je i efikasnost metanolnog ekstrakta make protiv virusa gripa tipa A i B, zbog čega se očekuje njegova primena kod respiratomih virusnih infekcija.

Utvrđeno je da ljudi obično pojedu između 50 i 100 g suve make po obroku, što je 0,71-1,42 g suvog korena po kilogramu telesne mase. Praćenjem efekata oralne primene make kod pacova, u normalnim i visokim dozama (koje bi odgovarale desetostrukoj vrednosti normalnog unosa kod ljudi), telesna masa i veličina organa pacova nisu pokazali merljive razlike u odnosu na kontrolnu grupu. Rezultati pokazuju da maka nije toksična za životinje, a jedna studija je pokazala da maka ima i blag citoprotektivni efekat kod životinja.

Svojstva make kao dodatka israni

- povećanje libida, kao afrodizijak i za muškarce i za žene
- povoljni efekti na muški i ženski sterilitet
- postizanja hormonalne ravnoteže
- smanjenje simptoma menopauze
- povećanje energije i protiv hroničnog umora i depresije
- poboljšanje memorije i mentalne fokusiranosti
- uopšte kao adaptogen i tonik kod stresnih stanja

S obzirom da je maka namirnica koja se koristi poput krompira ili ovsenog brašna, njena upotreba je potpuno bezbedna i bez negativnih dejstava i nema utvrđene dnevne doze jer u suplementima su doze daleko manje od onih koje se koriste u ishrani. U do sada sprovedenim kliničkim studijama, maka nije pokazala neželjene efekte. Ipak, posto nema dostupnih podataka, primena se ne preporučuje kod dece, trudnica, dojilja i osoba sa obolelom jetrom ili bubrezima.

Preporučeno doziranje i način upotrebe

Odrasli 1 kapsula dnevno.